Mnogi naši psihički ili fizički simptomi su
posledica prirodne "kompenzacije", što se dešava kada se uhvatimo u
koštac sa snažnim osećanjima. Bilo kakvo neadekvatno suočavanje sa
stresnom situacijom u životu, posebno u vreme trudnoće, može da izbaci
na površinu naše unutrašnje konflikte i da nas dovede do ključnog
pitanja o svrsi života. Ako prevlada osećanje bespomoćnosti ili
beznadežnosti, to je znak da je nastupila depresija.
Piše: Vesna Boškov
Izvor: časopis "Trudnoća" Trudnoća
je doba kada se buduće majke pripremaju za veliku promenu u životu.
Očekivanje rođenja deteta, neizvesnost, strah od mogućih komplikacija i
nemogućnost da se razreše važni životni problemi, mogu da dovedu do
emotivne destabilizacije i depresije. Inače, depresija može da bude
reaktivna (reakcija na neku određenu situaciju) ili endogena
(unutrašnja), koja je obično podstaknuta nerešenim pitanjima iz ranijeg
perioda, ili strahom od promena i novih životnih okolnosti.
Često se o ovom problemu nedovoljno govori. Trudnicama se toleriše
"ćudljivo" raspoloženje, a malo toga se čini da im se pomogne. Sa druge
strane, većina lekova koje zvanična medicina nudi za suzbijanje
simptoma depresije, ima propratne efekte, koji mogu da ugroze zdravlje
ploda.
Konvencionalna terapija Lekari
su s pravom veoma oprezni kod prepisivanja lekova trudnicama, jer
podaci o delovanju nekih lekova tokom graviditeta nisu dovoljno
istraženi, ili su već poznate neželjene posledice koje lek može da ima
na plod. Sa druge strane, neke nelečene bolesti mogu da predstavljaju
veći rizik i za majku i za bebu, nego što je uzimanje lekova.
Stručnjaci upozoravaju da neki lekovi, koji su upotrebljeni još pre
trudnoće, mogu da povećaju rizik za hromozomske nepravilnosti ploda. I
pre začeća treba voditi računa o medikamentoznoj terapiji oba partnera,
jer su tragovi leka nađeni i u spermatozoidima - koji, ako dođu do
ženskog genitalnog trakta, mogu da izazovu urođene anomalije.
Prva tri meseca trudnoće, odnosno vreme organogeneze, posebno je
rizično za svaku trudnicu. Tada bi trebalo da se posebno povede računa
o izlaganju bilo kakvim rizičnim faktorima koji bi mogli da izazovu
oštećenja ploda. Opasni lekovi tokom trudnoće su svi oni koji su
sastavljeni od molekula koji mogu da prodru kroz posteljicu.
Homeopatski pristup U
javnosti, a i u nekim naučnim krugovima, još uvek vlada neznanje o
mehanizmu delovanja homeopatskih lekova, pa im se pripisuje samo
placebo efekat. Osnovni zakon homeopatije, kojem i duguje svoje ime,
jeste zakon sličnosti, koji potiče još od Hipokrata. On je tvrdio da se
"slično leči sličnim", a tek je početkom 19. veka Haneman, nemački
lekar i farmaceut, ovu ideju realizovao u praksi. On je razvio osnove
homeopatskog sistema lečenja, koje stimuliše celokupni energetski
sistem tela.
Dok konvencionalna medicina ublažava simptome
materijalnom dozom hemijskih supstanci, koje izazivaju suprotnu
reakciju (na primer, lečenje nesanice pilulama za spavanje),
homeopatija stimuliše odbrambeni mehanizam energetskim lekovima - koji
izazivaju sličnu reakciju (lečenje nesanice homeopatskim lekom koji se
pravi od kafe).
Holističko lečenje Prema
homeopatskom stanovištu, "oboljenje" je znak da je nastupilo stanje
neravnoteže, da se čovek oseća nelagodno i da je njegova duša ranjiva.
Navikli smo na opšteprihvaćen mehanicistički model konvencionalne
medicine, koji podrazumeva da je čovek zbir organa, i da brigu o
celokupnom zdravlju treba prepustiti skupu usko specijalizovanih
stručnjaka iz raznih oblasti.
U homeopatiji se ljudsko biće
posmatra kao jedinstveno energetsko polje, koje je organizovano u tri
osnovne ravni: mentalno-duhovnoj, emocionalnoj i fizičkoj ravni.
Pravilan izbor homeopatskog leka uvek obuhvata celu sliku pacijenta,
tako da samo jedan homeopatski lek može da izleči brojne tegobe - od
jutarnje mučnine do duboke depresije.
Prirodni lekovi Prednost
homeopatskih lekova je u tome što se koriste preparati pripremljeni od
prirodnih supstanci, kao i zbog samog načina njihove pripreme.
Veliki broj ponovljenih razređivanja matične tinkture čini lek potpuno
bezopasnim u materijalnom smislu. U krajnjem proizvodu više nema
molekula početne supstance, tako da su svi homeopatski lekovi
netoksični i sigurni za upotrebu - čak i kada su u pitanju trudnice i
tek rođene bebe.
Delovanje homeopatskih lekova Često
su uzrok depresije potisnuta osećanja, kao što je ljutnja. Ako ste
deprimirani zbog ljutnje koju zadržavate u sebi, može da se desi da
nakon uzimanja leka postanete ponovo svesni svoje potisnute srdžbe, da
se stara ljutnja ispolji, ali da vam se nakon toga raspoloženje
popravi.
Pošto homeopatski lekovi deluju na energetskom
nivou, efekat svakog pravilno izabranog leka se ogleda i u osećaju
opšteg povećanja nivoa energije, što depresivnim osobama posebno prija.
Energetski impuls homeopatskog preparata može da vam pomogne da se
oslobodite emocionalne blokade. Samim tim, i ugao vašeg gledanja na
tekuće probleme će da se promeni, pa će vam očekivanje porođaja postati
pravo zadovoljstvo.
Primer nekih lekova za lečenje depresije: Aurum metalicum - duboka depresija zbog smrti ili gubitka voljene osobe, sa suicidalnim mislima.
China officinalis - za zlovoljne osobe, čije raspoloženje stalno varira od jake razdražljivosti do depresije.
Cimicifuga- pomaže osobama koje se osećaju kao da su ispod crnog oblaka. Pomaže i
kod postporođajnih i premenstrualnih depresija, kao i za lečenje
brojnih ginekoloških problema.
Ignatia - za depresiju izazvanu tugom zbog zbog smrti voljene osobe ili gubitka partnera.
Natrium muriaticum - koristi osobama koje tuguju u samoći i ne žele da ih neko teši.
Pulsatilla - za plačljive osobe, koje je lako povrediti. Osećaju jaku usamljenost i imaju potrebu za društvom i tešenjem.
Sepia - vrlo delotvorna kod osoba koje se osećaju poraženo i deprimirano zbog silnih briga.
Bahove cvetne kapi Ovu
terapiju je uveo poznati britanski psiholog dr Edvard Bah (1886-1936),
a zasnovana je na buđenju pozitivnih emocija i duhovnom isceljenju, što
je preduslov za dobro fizičko zdravlje. Tokom dugogodišnje lekarske
prakse i brojnih eksperimenata, Bah je osmislio 38 cvetnih preparata za
uklanjanje energetskih blokada, čime je pomogao pravilnom
funkcionisanju tela i duše svojih pacijenata. Bahove kapi sadrže biljne
sastojke iz cvetova određenih biljaka, koji stimulišu telo i pokreću
mehanizam samoizlečenja.
Dr Bah je ove preparate podelio na
sedam grupa, koje pokrivaju sva poznata negativna duševna stanja
(strah, nesigurnost, apatiju, malodušnost, napetost, usamljenost i
teskobu). Budući da se Bahovi lekovi ne prepisuju za fizičke tegobe,
preporučuju se ljudima sa emotivnim problemima, koji mogu da budu uzrok
fizičkih simptoma.
Bahove cvetne kapi su netoksične i mogu da
se kombinuju sa svim drugim terapijama - od klasičnih farmakoloških
lekova, do homeopatskih. Lek se uzima tako da se dve do tri kapi
rastvora nakapa u čašu vode ili prirodnog voćnog soka. Ova terapija se
pokazala izuzetno blagotvornom u rešavanju mentalno-emotivnih problema
i već dugo godina je veoma popularna u svetu.
Pravi uzroci bolesti su unutrašnji Sokrat
je govorio: "… kao što ne treba preduzimati lečenje očiju a da se ne
leči i glava, niti lečiti glavu a da se ne leči telo, tako ne treba
lečiti telo a da se ne leči i duša. To je, uostalom, i razlog zašto
grčki lekari ne shvataju suštinu većeg broja bolesti. Oni zanemaruju
celinu o kojoj treba da vode računa. No, ako celina ne valja, teško da
će valjati neki njen deo. Jer, sve ono što se događa u telu čoveka,
bilo da je dobro ili loše, potiče iz njegove psihe i odatle se
reflektuje dalje …".
Prijem 
