Nije neuobičajeno kada vidite mamu koja se
nedavno porodila kako šeta sa bebom u naručju ili kolicima. Takva slika
može da se vidi svuda u svetu, ali... u Švedskoj postoji i druga slika.
Na osnovu zakona o socijalnom i zdravstvenom osiguranju, kojim je
regulisano i trudničko bolovanje, postoji i deo koji se odnosi na
mogućnost da kod kuće sa bebom ostane tata.
Autor: Zorica Salijević
Izvor: magazin "Mama" Prema
slovu zakona, kojim se reguliše odsustvo sa posla kada u porodicu dođe
novorođenče - roditelji imaju ukupno 480 slobodnih dana da ga odgajaju.
Oni mogu taj period da podele tako da mama ostane kod kuće 420 dana, a
da nakon toga tata ostane narednih 60 dana. Ili obrnuto!
Novac koji dobijaju, takođe je precizno izračunat, a dodeljuje se na
sledeći način: prvih 390 dana im se uplaćuje 80 odsto plate - mamine
ili tatine, u zavisnosti ko čuva bebu, a u preostalih 90 dana dobijaju
60 kruna po danu.
Sve je više očeva koji ostaju sa bebom kod
kuće, a mame se vraćaju na posao. Naravno, dobrim delom je u pitanju i
porodična ekonomija, jer na posao odlazi onaj roditelj koji ima veću
platu, a kod kuće sa bebom ostaje onaj drugi.
Najinteresantnije iskustvo u životu Bila
sam iznenađena ovim načinom razmišljanja, kao i naporom države da na
pravi način uključi i očeve u život bebe. Stoga sam postavila pitanje
mom komšiji Peteru, kojeg viđam skoro svaki dan kako s ponosom šeta
sina Johana: "Kako se oseća kao muškarac koji je prihvatio činjenicu da
manje zarađuje od svoje supruge i da je on taj koji je preuzeo vodeću
ulogu u vaspitanju bebe?"
Odgovorio mi je sa osmehom da je to
najinteresantnije iskustvo u njegovom životu. Otkako mu je supruga
zatrudnela, nije bio mnogo angažovan tokom njenog graviditeta. Sve se
odvijalo po planu, ona je sve odlično podnosila. A onda je došao
porođaj i trenutak kada se Peter prvi put susreo sa svojim sinom. Tada
je shvatio da je to malo biće deo njega i zažalio što je zbog posla bio
jako malo sa svojom ženom u vreme njene trudnoće.
Dosta je
propustio, a s obzirom na to da supruga mnogo bolje zarađuje od njega,
predložio joj je da on ostane kod kuće sa bebom, a da se ona vrati na
posao. Pružena mu je prilika da nadoknadi sve propušteno, da iz dana u
dan gleda kako Johan raste i da zajedno čekaju mamu s posla.
Nije atak na mušku sujetu "To
nije bio atak na moju mušku sujetu. Jer mi, Šveđani, nismo sujetni. Mi
želimo da učinimo sve da našim ženama bude dobro i da porodica
funkcioniše na najbolji mogući način. Što se tiče bebe, u početku je
bilo jako teško. Učio sam kako se kupa, presvlači i hrani. Bio sam
uplašen da Johana ne povredim, jer je bio tako sićušan. Ali, sada sam
sasvim siguran u sebe, i već nagovaram suprugu da imamo još jednu bebu.
Mogu samo da kažem da je ovo 'kul'... naporno je, ali divno.
Nas dvojica, dok je mama na poslu, možemo da radimo šta hoćemo - da se
igramo, šetamo, da uživamo u vremenu koje imamo.
Znam, jednog
dana ću se vratiti na posao, a moj posao je vrlo zahtevan, jer sam
često na putu. Vrlo ću malo vremena da provodim sa svojom porodicom, sa
Johanom posebno. Zato želim da sada uživam u vremenu koje imamo za nas
dvojicu!"
Tata na Kalemegdanu, mama na poslu Dok
smo pričali, mom komšiji je zazvonio mobilni. Javila se supruga da pita
šta rade njeni omiljeni dečaci. Usledio je kratak Peterov "raport", a
potom je dodao kako je spremio divnu kašicu, koju je Johan u slast
pojeo.
Ne znam da li bi ovakav način odgajanja dece bio
primenljiv na naše, balkansko tle, ali nije loše da se okrenemo oko
sebe i pogledamo kako se to radi u nekim drugim zemljama. Možda ćemo
jednog dana da se susretnemo sa tatama koji će s ponosom gurati kolica
na Kalemegdanu, dok su im supruge na poslu...
Prijem 
