Bilo da ste mlađi ili stariji, sigurno vas
ponekada muče napadi panike i anksioznosti. Otkrijte stoicizam, drevnu
filozofiju koja može da vam vrati mir.
[i][i]Piše: [/i]
Snežana Krstić [i]Izvor: [i][i]Sensa, magazin za srećniji zivot[/i][/i][/i][/i]
Prvi
napad panike nikada se ne zaboravlja. Meni se to dogodilo sa 18 godina
na jednoj zabavi. Kad sam se našla u centru pažnje, to je zbog nekog
razloga u meni podiglo adrenalin, što je opet izazvalo da prebledim i
da dobijem lupanje srca.
Uplašila sam se da će moj strah svi
primetiti, što je još više pojačalo paniku. Osetila sam se kao krpena
lutka, podignuta i prodrmana protiv svoje volje.
Učenje opuštanju To
je bio prvi od mnogih sledećih sličnih napada. Našla sam se u situaciji
da se plašim društvenih okupljanja. Izbegavala sam ih, a ako je to bilo
nemoguće, onda sam se opijala. Nisam razumela šta mi se dešava niti
znala da li će mi biti bolje. Bila sam prognanik ljudske rase. Međutim,
moj mir nisu mi vratile skupe terapije ili antidepresivi već filozofija
stara 2.000 godina.
Stoicizam je i danas uticajan i uvlači se
u mnoge aspekte kognitivne terapije. Stoici i njihova razmišljanja prvi
put su se pojavili u Atini, oko 350 godina pre nove ere. Njihovo
praktično učenje imalo je za cilj da leči dušu od emotivnih patnji.
Danas, kada pomislimo da postanemo stoici, vidimo sebe kao nekoga sa
stisnutim usnama ko izbegava emocije. Međutim, stoička filozofija nešto
je sasvim drugo.
Stoicizam nas uči da, umesto što suzbijamo
svoje emocije, pokušamo da ih razumemo i kontrolišemo. To će nam dati
snagu da, u slučaju kada nam zaprete negativne emocije, kao meni na
zabavi, uspemo da ih obuzdamo. Još uvek se sećam tog talasa panike koji
je obuzimao moje telo dok sam razmišljala: „Bože, svi me gledaju. Ako
primete da sam uznemirena, neće me ceniti i napraviću potpunu budalu od
sebe!“ Ali nije mene uznemiravala soba puna ljudi koji zure u mene već
moja uobrazilja.
Stoici
nas uče da negativne emocije često nastaju zato što se mentalno vežemo
za nešto spoljašnje kao što je, na primer, mišljenje drugih ljudi o
nama, ili biti popularan, bogat, mlad, lep. Kada se Tanja, koja sada
ima 37 godina, vrati u period kada je imala 20, seti se da se osećala
baš jadno. „Bila sam veoma takmičarski nastrojena i rešena da u svemu
uspem. Mnogo sam radila i bila veoma nefer igrač. Radila sam više sati
nego iko i non-stop upoređivala sebe sa drugima.“
„Ako je
kolega dobio unapređenje ili mi prijatelj saopšti neku radosnu vest o
sebi, umesto da budem srećna, ja prvo pomislim kako, eto, svi napreduju
samo ja stagniram. Tako mi ceo vikend prođe u agoniji i na kraju
zaključim da sam gubitnik i da su toga svi svesni.“
Stvari su
se promenile kada su njenoj prijateljici dijagnostikovali rak.
„Odjednom sam svoj svet videla potpuno drugim očima. Bila sam zdrava, u
dobroj vezi i jakom krugu prijatelja. Uvek su me podržavali, a ja sam
stalno bila pod fiksacijom da se poredim s njima, pa to nisam ni
primećivala. Oslobađajući se tih fiksacija, osetila sam se slobodnom.“
Preživljavanje neizvesnosti Kako
je Tanja otkrila, spoljašnje stvari uvek su, do određenog stepena,
izvan naše kontrole i uzrok promena: partner nas ostavlja, tržište
propadne, deca odrastu. Ako gradimo svoju sreću na spoljašnjim
stvarima, nikada nećemo naći sigurnost ili zadovoljstvo.
Naše
uznemirenosti u isto vreme su i bezvremene i jedinstvene. Uprkos tome
što je bio najmoćniji čovek u drevnom svetu pre 1.800 godina, rimski
imperator i stoik Marko Aurelije brinuo je i o tome šta drugi misle o
njemu i pokušavao da prevaziđe tu uznemirenost tako što je sebi stalno
ponavljao da ljudi koje pokušavamo da zadivimo u stvari i nisu vredni
toga. Jednom je zapisao: „Kako jadna bića su ljudi, koje narod zadiviti
žudi!“ Umesto da stalno zadivljuje druge, odlučio je da bude iskren
prema sebi pokušavajući da se drži svojih principa.
Govorio
je da svačiji um treba da bude „unutrašnja tvrđava“ zaštićena od
nastranih misli spoljnog sveta. Stoicizam se razvio u vreme velikih
političkih preokreta kada je život svakim danom bio nesiguran i
brutalan. Pružio je ljudima način da prežive nesigurna vremena. Ako bi
gradove-države zarobili strani osvajači, mogli biste povratiti mirnoću
duše zbog toga što niste samo bili građani Atine ili Sparte već i
građani univerzuma, kosmopolite.
Stoička terapija, da ili ne Univerzumom,
kako smatraju stoici, vlada univerzalni zakon: logos, tj. razumno,
logično razmišljanje. Kada razvijemo prihvatanje promena i
indiferentnost od spoljašnjosti, onda ćemo biti u skladu s tim
božanskim zakonom.
Buda je takođe pominjao um kao unutrašnju
tvrđavu tako da su se neki akademici pitali da li je na stoicizam možda
uticala indijska filozofija u vreme pošto je Aleksandar Veliki osvojio
Indiju. Stoicizam je potom uticao na hrišćanstvo. Isus je logos od krvi
i mesa.
Stoicizam je na zapadu uvek imao uticaj na
psihologiju i metode kako pomoći sam sebi. Dale Carnegie, autor knjige
Kako osvojiti prijatelje i uticati na ljude, rekao je da je rečenica
Marka Aurelija Sam život je baš ono u šta verujete, osam reči koje vam
mogu promeniti život. Najistrajniji uticaj stoicizam ima na
psihoterapiju, i to posebno kada je reč o kognitivno-bihevioralnoj
terapiji (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy), trenutno
najprihvatljivijoj formi psihoterapije kod emotivnih poremećaja.
Zabeležen je razgovor sa jednim od osnivača KBT-a Albertom Ellisom
neposredno pre nego što je 2007. preminuo u ’93. godini. Rekao je:
„Glavna inspiracija za moju terapiju bila je poznata izreka stoika
Epikteta: ’Nije sam događaj ono što čini da patimo, već naša
interpretacija tog događaja.’ To je neverovatno moćno oruđe za
razumevanje ljudskog uma.“
KBT koristi mnoge tehnike koje su
prvi predložili stoici pre 2.000 godina. Oba predlažu zapisivanje misli
da bi se pratile mentalne navike. Oni koji rade to, treniraju sebe da
njihova mentalna pažnja ostane u sadašnjosti, a ne da luta po prošlosti
i budućnosti.
KBT je za sebe dokazao da još uvek možete
koristiti stoičke tehnike čak i ako ne prihvatate u potpunosti sve
njene principe. Stoicizam vam može pomoći da prevaziđete snažne i
strašne emotivne nesređenosti. U mraku bespomoćnosti mentalnih bolesti
stoicizam nam može vratiti našu snagu, naš suverenitet i naše zdravlje.
3 stoička koraka koja već danas možete da preduzmete Postavite stvari u perspektivu Vizuelizacija pomaže da se oslobodite naklonosti i da se izdignete od
svojih poteškoća. Zamislite da gledate iz svemira na Zemlju. Kada
uzmete u obzir svoje brige nasuprot beskonačnosti koja vas okružuje,
jedino što vam pada na pamet jeste to da su one male i besmislene.
Beležite svoje misli U Shakespeareovoj drami, Hamlet govori: „Ništa nije tako loše ili
dobro, ali razmišljanje o tome čini ga takvim.“ Pazite se svojih
interpretacija događaja i vidite kako emocije rastu pisanjem dnevnika
svaki dan, poput Marka Aurelija.
Prihvatite stvari koje ne možete da promenite Setite se stare stoičke mudre izreke: „Daj mi snage da promenim stvari
koje se mogu promeniti, strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da
promenim i mudrost da pravim razliku između ta dva“.
Prijem 
