Još jedna sezona, još jedan skok na grafikonu: nezaustavljiv
rast popularnosti Francuske kao skijaške destinacije se nastavlja.
Tokom najvećeg dela ove decenije Francuska je bila glavna opcija za
većinu skijaša, a samo dve zemlje – Švajcarska i Severna Amerika
(Kanada i SAD se u Evropi obično grupišu kao jedna skijaška
destinacija) – doživele su porast popularnosti. Ipak, dominantan
položaj neprekidno zauzima Francuska. Zbog
čega? Skijaši će vam lako izneti čitav spisak prednosti. Najbolje je
početi od samih planina, čije skijaške staze gledaju sa više nadmorske
visine na većinu ostalih ski centara. Uzmimo recimo sezonu 2005/2006
kada je glavna tema skijaških razgovora bila blaga zima i manjak snega.
Velika nadmorska visina na kojoj se nalaze francuski ski centri postaje
značajnija nego ikad.
Ski centri koji su u tu svrhu građeni
sada ulaze u petu deceniju; godinama su ih kritikovali da su ružni jer
dominiraju ogromne betonske zgrade, zbog kojih teško mogu da se prodaju
letnjim turistima.Ali ideja da se turistički centri sagrade visoko u
brdima, mnogo dalje od tradicionalnih stočarski sela, na mestima gde
uvek ima snega, pokazala se kao briljantna. Kakva god da je
arhitektura, Les Arcs, La Plagne, Val Thorens, Flaine, Avoriaz i ostala
nova "sela" neodoljivo su atraktivna upravo zato što je skijanje
zagarantovano bukvalno do vrata skijaških apartmana.
Sledeća
velika prednost je kvantitet skijanja. To je naročito važno za srednje
napredne skijaše koji vole da na snegu provedu ceo dan i da često
menjaju staze. Eksperti, s druge strane, traže perfekciju i zbog toga
mogu po ceo dan se zabavljaju na jednoj istoj, zahtevnoj stazi. Ali
prosečan skijaš obično jedanput, dvaput prođe plavu ili crvenu stazu i
odmah traži neku drugu. Tereni u Francuskoj pravljeni su upravo za
njih: skijališta Trois Vallées (Courchevel, Méribel i Val Thorens), kao
i Paradiski (Les Arcs i La Plagne) najveći su na svetu. A najveći broj
tamošnjih staza su crvene i plave.
Francuski sistem žičara
nema premca. I u ovom slučaju reč je o miksu kvaliteta – liftovi su
moderni, brzi i efikasno razmešteni – i kvantiteta. Poslednjih nekoliko
godina udruženje francuskih operatera žičara SNTF iznelo je podatak da
bi njihovi liftovi spojeni u jedan mogli da povežu Pariz sa Kairom, i
da bi u jednom jedinom danu mogli na planinu da podignu čitavu
populaciju grada Rima.
Tokom
sedamdesetih godina standardi smeštaja su u Francuskoj bili prilično
niski. Većina urbanih gostiju živela je u manjim stanovima i tolerisala
ne tako komotan smeštaj. Osim toga, to je bio period kada su pare bile
oskudne: malo je bilo onih oni koji su mogli sebi da priušte ski
vikendicu. Zbog toga su apartmani u ski centrima bili nalik zečjim
rupama. Dobijete apartman sa šest kreveta, ali zato u dnevnoj sobi bude
mesta samo za petoro. Doručkovalo se u smenama, a odlazak u kupatilo
planirao se unapred i izgledao je kao vojni manevar.
Tek u
ovom milenijumu primećen je organizovan napor da se poboljšaju
standardi smeštaja. U mnogim centrima sagrađeni su apartmani koji
obiluju kako prostorom, tako i komforom. U pojedinim ski centrima
vlasnici apartmana bili su prinuđeni da ih spajaju da bi dobili veće
jedinice, jer su to turisti to tražili. Najdramatičniji primer je
izgradnja novog "sela" Arc 1950 u centru Les Arcs – kanadska firma
Intrawest donela je u Alpe samo za nijansu reduciranu verziju
severnoameričkog smeštaja, koji je poznat po komforu. Intrawest i dalje
ima pune ruke posla, i nastavlja sa izgradnjom u ski centru Flaine.
Ali,
ono što bode oči je ubrzana izgradnja hotela sa četiri zvezdice (što je
najviša kategorija u Francuskoj – hoteli sa 5 zvezdica zvanično ne
postoje). Samo malo zagrebite po štampi i videćete da su ovakvi hoteli
glavni hit za sezonu 2007/2008 u centrima kao što su Chamonix i
Courchevel, La Plagne i Les Arcs, Val d'Isère i Val Thorens.
Ipak, smeštaj u francuskim ski centrima nije uvek skup i luksuzan.
Ponuda je ogromna tako da su mogućnosti vrlo raznovrsne i još uvek
možete naći manje komforne bungalove za male pare. Osim toga, transport
je odlično organizovan i do francuskih skijališta možete doći avionom
maltene iz cele Evrope, do aerodroma u Ženevi, Lionu, Šamberiju, i
Grenoblu. Ako idete autom, budite sigurni da je i to dobar izbor jer su
putevi u Alpima svake godine u sve boljem stanju, može se reći
besprekornom. Opcija je i voz Eurostar, mada je i dalje skuplji od
aviona.
Ima
li nešto što ne valja kod skijanja u Francuskoj? Ne valja to što je
danas praktično nemoguće naći dobre, male, jednostavne restorane sa
fiksnim cenama, koji su nekad bili tipični za Francusku. Problem su i
česte velike gužve i čekanja na žičarama, pogotovo za one koji su
navikli na ogromne otvorene staze Severne Amerike. A Britanci su
sveprisutni. Ako odete u Trois Vallées ili Val d'Isère, poželećete da
sledeće godine otputujete negde gde ćete čuti neki drugi jezik osim
engleskog.
Independent 
Prijem 
