Rejkjavičke noći počinju u petak, a završavaju se u nedelju
ujutro. Smatra se da se na Islandu nikad nije više pilo nego poslednjih
meseci, od kad traje ekonomska kriza.
Autorka: Iva Brdar
Izvor: B92 |
| Photo: Andreas Tille |
Ekonomska
kriza je donela nedaće mnogima. Neke je doduše usrećila, a među njima
su svakako turisti koji su se zaputili ka Islandu.
Ova
ostrvska zemlja kroz koju prolazi granica između Evrope i Amerike (tu
se sudaraju dve tektonske ploče) doslovno je bankrotirala pre par
meseci, cene su se prepolovile, kao i plate.
Ipak kriza je
omogućila Islanđanima, a i turistima da depresiju utope u jeftinom
alkoholu, kao što su i pre toga neumereno činili. Smatra se da se na
Islandu nikad nije više pilo nego poslednjih meseci.
Rejkjavik je sigurno jedan od najmanjih gradova sa najvećom i najluđom ponudom noćnog provoda na svetu.
Rejkjavičke noći počinju petkom, a završavaju se u nedelju ujutro.
Petkom tek oko jedan ujutro stanovnici ovog malecnog grada od svega 100
000 stanovnika, već polupijani izlaze na glavni i jedini korzo i ujedno
shopping zonu – ulicu Laugavegur.
 |
| Photo: Jokkul Solberg Audunsson |
U
gradu tada ima više ljudi nego za vreme rush houra, a zagrevanje (u
bukvalnom smislu te reči) počinje u nekom od barova u glavnoj ulici
među kojima svakako treba istaći kafe
Boston u broju 28.
U ovom kafiću na dva sprata kič-treš ambijenta može se upoznati gotovo
sva, nepozamašna, kulturna elita Islanda. Uz par, sada odveć jeftinih,
Viking piva, možete se lako naći za stolom pored glavnog glumca iz
filma
Noi Albinoi, inače poznatog islandskog umetnika Tomasa Lemarquisa.
Veče se dalje nastavlja na prenatrpanoj ulici Rejkjavika na kojoj se
njegovi građani razlivaju isto kao što se sneg razliva po asfaltu usled
podzemnog grejanja.
Sledeća destinacija je
Kaffibarinn,
kafić/klub čiji su nekadašnji vlasnici Damon Albarn iz Blura, inače
veliki fan Islanda i reditelj sada već kultnog filma Reykjavik 101,
Baltasar Kormakur.
U Kaffibarinnu sa Viking piva se prelazi
na islandsku rakiju Brennivin, napravljenu od retkih plodova koji
uspevaju na nepolodnoj vulkanskoj zemlji – krompira i kima.
Na samoj etiketi ovog pića stoji da je crna boja u vizuelnom identitetu
izabrana jer je za vreme prohibicije 1935. godine bilo neophodno
izabrati neatraktivan dizajn kako bi se smanjila potražnja za pićem.
Ipak ovaj plan nije uspeo i Brennivin je postao i ostao najpoznatije
islandsko piće. Kaffibarinn nudi podijum i bar u prizemlju sa uvek
živahnom atmosferom i chill out prostor na prvom spratu.
 |
| Photo: Christian Bickel |
Ipak
usled prevelike konzumacije Brennivina neki možda neće uspeti da se
popnu stepenicama na prvi sprat Kaffinarinna, pa će poželeti da chill
out obave u lokalnoj piceriji Pronto, koja je oko 4 ujutro prepuna
mladih konzumenata.
A možda se spuste ulicom Laugavegur u
rejkjavičku luku na čuveni hot dog. A možda svrate u rustičan fast food
restoran u Myrargata ulici, takođe u luci, gde se može probati
kontroverzan islandski specijalitet koji zadaje muke WWF-u: kitovo meso
na ražnjićima, i slušati Bjork kako svira sa tranzistora.
Noć
se svakako završava jutarnjom šetnjom po obali gde se može, pod uslovom
velike sreće, videti polarna svetlost ili aurora borealis.
Ne, polarna svetlost neće biti posledica interakcije Brennivina i
Vikinga u krvotoku, već udara elektrona ubrzanih naponom sa atomima u
gornjim slojevima atmosfere.
Oni koji nemaju sreće videće barem najnovije delo konceptualne umetnice Yoko Ono
Peace, snop svetlosti koji obasjava nebo sa malog ostrva u blizini Rejkjavika, napravljeno za godišnjicu rođenja Johna Lennona.
U novembru, dan u islandskoj prestonici sviće u 10 ujutro. Tada svi
omađijani rejkjavičkim mamurlukom mogu krenuti put termo bazena na
otrežnjavanje.
Za preporučiti je svakako Sundhollin,
zatvoreni bazen za koji mnogi tvrde da podseća na potpalublje nekog
starog broda. U ovom bazenu u koji voda stiže indirektno iz gejzira, i
kreće se oko nekih 40 C, lako je shvatiti zašto Islanđani lako podnose
hladnoću.
 |
| Photo: halighalie |
A ako mamurluk i dalje traje tu je čuveni jogurt Skyr.
Oni koji imaju snagu, krenuće u shopping. U designer districtu, naravno
u ulici Lagavegur, mogu se naći prepoznatljivi islandski džemperi, a i
oni malo manje mejnstrim, u obliku foke, delo kreatorke Vik
Pjornsdottir. Tu su i electro clash dizajneri poput Naked Ape, kao i
nekrofilni, poput genijalnog Dead-a.
Za kraj kafa u
Kaffitaru, rejkjavičkom odgovoru na Starbucks, i opuštanje uz novi
album kantautorke Lay Low. A za muzeje, gejzire, glečere, vodopade,
vulkane ima vremena. Kriza je tek počela.
Prijem 
