Primena antibiotika u pedijatriji je izuzetno
zanimljiva ne samo za roditelje, već i za stručne krugove, jer se vodi
neprestana bitka između novih - "ojačalih" sojeva bakterija i novih
antibiotika koji moraju da se uhvate u koštac sa njima. Problem
otpornosti bakterija je gorući u savremenoj terapiji bakterijskih
infekcija, jer se sa neracionalnom antibiotskom terapijom drastično
povećao broj vrsta bakterija koje su na njih razvile otpornost.
Autori: : Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar, dr Tanja Vukomanović, pedijatar
Izvor: magazin "Mama" Većina roditelja (izuzimajući pedijatre) može da se podeli u dve grupe - kada se posmatra njihov odnos prema antibioticima:
1. Prva grupa roditelja gaji "velike simpatije" prema ovoj grupi
lekova, smatrajući ih za "svemoguće iscelitelje infekcija", "odlične
skidače visoke temperature", "čarobne pomoćnike kod dugotrajnog
kašlja", "dobre zaštitnike od komplikacija virusnih infekcija"...
Naravno, to su zablude, ali su oni skloni da sami započnu antibiotsku
terapiju kod svoje dece - a to nije dobro! Ako je za utehu (a nije),
ima i lekara (nisu pedijatri) koji rado svojoj deci "uključuju"
antibiotike kada procene da je "dogorelo", ne konsultujući svoje
prijatelje pedijatre (obično zovu kada izostane očekivani "čarobni"
efekat leka).
2. Druga grupa roditelja ima izražen strah od
antibiotika! Dešava se (srećom retko) da izbegavaju da daju antibiotik
detetu, čak i kada je lekar prepisao lek, računajući da će se "dete
izvući i bez antibiotika". Naravno, i ovo je pogrešno!
Zato
smo odlučili da vas bolje upoznamo sa antibioticima - da bi ih bolje
razumeli i razvili ispravan odnos prema ovoj veoma aktuelnoj temi.
Počećemo od prve, ali i dalje zanimljive grupe antibiotika koji su,
slobodno možemo reći, revolucionarno promenili terapiju bakterijskih
infekcija.
Penicilinski antibiotici Veliki broj naučnih dostignuća je nastao naizgled potpuno slučajno. Slično je i sa pronalaskom penicilina.
Početkom dvadesetog veka, kada su harale razne zarazne bolesti, i
najobičnije zapaljenje grla je ubijalo decu. Nije bilo antibiotika, pa
su se doktori dovijali kako da isteraju bakteriju iz ždrela.
Slučajan pronalazak.Aleksandar Fleming je dugo proučavao razne potencijalne lekove protiv
bakterija, ali skoro bez ikakvog uspeha. Jednom prilikom, na kraju
napornog radnog dana, opazio je da bakterije, koje je gajio radi
proučavanja, slabije rastu u okolini jedne vrste gljivica (iz roda
penicilium) kojih je u njegovoj vlažnoj i memljivoj laboratoriji bilo
mnogo.
Zato je, potpuno neplanirano, počeo da uzgaja
gljivice. Kada je nakupio dovoljnu količinu, "zatrpao" je podlogu na
kojoj su se razmnožavale bakterije, i imao je šta da vidi - već
sledećeg dana nije bilo bakterija. Fleming je zaključio da je "nešto"
iz gljivica zaslužno za ovaj spektakularni pomor omraženih bakterija,
pa je napravio ekstrakt gljivice i nazvao ga penicilin (po latinskom
nazivu gljivica koje je upotrebio).
Nažalost, kao i većina
genija, Fleming nije bio shvaćen na pravi način, pa je prošlo više
godina borbe sa skepticima, ali i sujetnim protivnicima napretka u
medicini, pre nego što je penicilin ušao u zvaničnu upotrebu kao lek.
Ipak, pravda je zadovoljena, veliki broj pacijenata je počeo uspešno da
se leči, a Aleksandar Fleming je dobio Nobelovu nagradu za medicinu.
Povratak penicilina.Bez obzira na ogroman broj savremenih antibiotika, penicilin je ostao
omiljeni lek za lečenje velikog broja infekcija kod dece. Penicilinski
antibiotici imaju odličan odnos željenih i neželjenih efekata, naročito
kod mališana. Ako se izuzme alergija na penicilin, nema preterano
neprijatnih i opasnih sporednih efekata terapije penicilinskim
antibioticima.
Posle višedecenijske primene, penicilinski
antibiotici su postali jeftini - nažalost, dostupni i bez recepta (što
je nezamislivo), pa su se primenjivali i kad treba i kad ne treba. Zato
su se bakterije "navikle" na penicilin i razvile rezistenciju. Onda su
napravljeni drugi antibiotici (koji nisu penicilini), ali su i oni
nekritično primenjivani, pa su se bakterije i na njih prilagodile. Tako
se desilo da su neki sojevi bakterija "zaboravili" na penicilinske
antibiotike ratujući sa novim lekovima. Zato sada penicilinski
antibiotici "trče drugi krug" i uspešno se bore sa mnogim bakterijama.
Kada se daje deci? Samo kada se radi o bakterijskim infekcijama - protiv virusa penicilin, kao i svi drugi antibiotici, nema nikakve izglede!
Penicilin ostaje lek izbora za infekcije koje prouzrokuju streptokoke.
To su, pre svih, infekcije organa za disanje, ali i teže infekcije kože
nekada zahtevaju terapiju penicilinskim antibioticima. Pored
streptokoka, i druge bakterije ne vole penicilinske antibiotike -
meningokoke (prouzrokovač meningitisa kod dece),
spirohete (spiralne bakterije koje dovode do sifilisa i Lajmske bolesti), itd.
Kako se daju penicilinski antibiotici? Uvek kada je moguće, lek se daje na usta (oralno). Ovo je najprirodniji
put davanja leka, ali i najbezbedniji, kada je reč o alergiji na lek.
Penicilinski šok - najteža alergijska reakcija na penicilin, skoro uvek
nastaje kada se lek daje u venu ili muskularno, dakle injekcijama. To,
naravno, ne znači da se injekcije penicilina ne daju deci. Kada za to
postoje medicinski razlozi, deca treba da dobijaju penicilinske
injekcije, ali se one UVEK daju u zdravstvenoj ustanovi gde postoji
mogućnost sprovođenja adekvatne terapije. Uostalom, niko ne voli da
bocka decu bez potrebe, a razvijen je i veliki broj novih antibiotika
iz grupe penicilina koji se daju na usta. Oni imaju odlične efekte u
lečenju raznih infekcija kod mališana, pa se omražene injekcije sve
ređe prepisuju.
Koji se penicilinski antibiotici najčešće primenjuju kod dece? Pored prirodnih, savremenim farmakološkim postupcima su napravljeni -
sintetisani brojni preparati koji imaju značajne prednosti u odnosu na
prirodni penicilin od koga su potekli.
Prva prednost je
proširenje spektra bakterija koje lek uspešno tamani. Ova pogodnost je
ipak donela i prve probleme. Naime, poboljšana efikasnost
polusintetskih i sintetskih penicilina se manifestuje i "boljim"
ubijanjem bakterija koje normalno žive i rade u crevima deteta. One
spadaju u dobre - "domaće" bakterije koje pomažu rad creva i učestvuju
u formiranju normalne stolice. Zato antibiotici širokog spektra mogu da
prouzrokuju proliv kod dece.
Amoksicilin i ampicilin su ubedljivo prvi na listama najčešće primenjivanih antibiotika.
Veoma su efikasni u borbi protiv bakterijskih respiratornih infekcija,
ali i pojedinih bakterija izazivača infekcija mokraćnih puteva.
Nažalost, oba leka se mnogo godina nekritički primenjuju, a roditelji
često na svoju ruku započinju terapiju i kada za to nema razloga (na
primer, tokom virusnih infekcija). Zbog toga su se neke vrste bakterija
"navikle" na antibiotik - postale su rezistentne, pa se neretko dešava
da infekcija napreduje i pored primenjenog antibiotika.
Koji su neželjeni (sporedni) efekti terapije penicilinskim antibioticima? Srećom, najveći broj dece ima prolazne i ne preterano izražene
nuspojave. Pre svih su blagi poremećaji funkcije organa za varenje -
ponekad se javlja mučnina i proliv, ali je retko potrebno prekinuti
terapiju zbog ovih problemčića. Naravno, sa proširivanjem
antibakterijskog spektra se povećava i broj potencijalnih neželjenih
efekata terapije.
Alergijske reakcije na penicilinske antibiotike su najozbiljnije propratne pojave terapije.
Kožne manifestacije alergije Iako svi prvo pomisle na penicilinski šok - on je, srećom, redak kod
dece. Mnogo su češće alergijske promene na koži u vidu osipa ili
koprivnjače, ili na sluzokožama, u formi otoka (edema). Izolovane kožne
alergijske reakcije su kod većine dece bezopasne. Posle prekida
uzimanja antibiotika, a uz terapiju antihistaminicima - osip prolazi,
ne ostavljajući posledice. Naravno, obavezno je lekaru prijaviti šta se
desilo, kako bi se potvrdila alergija na penicilin i izbegla ponovna
terapija penicilinom tokom budućih infekcija.
Nije svaki osip
u toku primene antibiotika alergija na lek - postoje načini da se
(posle saniranja infekcije) precizno utvrdi da li je u pitanju
alergijska reakcija. Ovo je veoma važno, jer je šteta da dete zbog
"lažne alergije" u budućim infekcijama ne može da dobija ovu vrstu
antibiotika.
Penicilinski (anafilaktički) šok Anafilaktički šok se javlja kada se lek daje injekcijama. Predstavlja
veoma tešku i često fatalnu komplikaciju, naročito ako se desi van
zdravstvene ustanove. Zato se penicilin ne daje ako pri ruci nemamo
kompletnu "antišok" terapiju.
Srećom, pravi penicilinski šok
je veoma redak, ali su česti kolapsi posle davanja injekcija koji nisu
u vezi sa penicilinom. Tada se naprosto radi o reakciji organizma na
neprijatno okruženje i mirise u ambulanti, a potencirana je bolnim
ubrizgavanjem leka. Iskusno medicinsko osoblje lako prepoznaje ovu
potpuno bezopasnu i prolaznu pojavu, tako da ne može da se potkrade
greška.
Da li penicilinski antibiotici mogu da se kombinuju sa drugim lekovima? Jedna od dobrih osobina penicilina je da se dobro kombinuje sa velikim
brojem lekova. Svi antipiretici (lekovi za obaranje visoke telesne
temperature) se odlično slažu sa penicilinima, ali i antialergijski
lekovi, lekovi protiv astme - dakle, skoro svi preparati koji se daju
za lečenje bolesti disajnih organa kod dece.
Penicilinski
antibiotici mogu da se kombinuju i sa drugim antibioticima, naročito
kada se leče teže bakterijske infekcije. Mali je broj antibiotika koji
"ne idu" uz penicilin, pa su penicilinski antibiotici čest član
"konzilijuma" tri (nekada i više) antibiotika za lečenje najtežih
bakterijskih infekcija kod mališana.
Iako je mnogo decenija
prošlo od Flemingovog pronalaska penicilina, ova grupa antibiotika je
izuzetno aktuelna u terapiji različitih infekcija kod dece. Dobra
efikasnost, mali broj neželjenih efekata, i relativno niska cena su
neke od prednosti penicilinskih antibiotika. Ovo, naravno, ne znači da
ih treba zloupotrebljavati, a nikako ih ne treba davati bez prethodnog
pedijatrijskog pregleda. To je jedini način da se proceni o kakvoj je
bolesti reč, i da li je uopšte potrebna terapija.
Koža ne voli penicilin Za razliku od nekih drugih antibiotika, penicilin se nikada ne daje
lokalno - u vidu masti za kožu ili kapi za oči! Razlog je veoma
jednostavan - postoji ogroman rizik od nastanka alergije na penicilin
kada se on razmazuje po koži ili sluznici!
Zato ne postoje
preparati penicilina za lokalnu upotrebu, ali ima "inovatora" među
nestručnim osobama koje otvaraju kapsule i posipaju antibiotik po
oboleloj koži. Iako izgleda kao zanimljiva ideja, to je veoma glupo
(ima drugih, veoma efikasnih antibiotskih masti i krema), ali i opasno.
Prednosti amoksicilina i ampicilina Amoksicilin je u prednosti kada se daje na usta jer se za razliku od
ampicilina može davati nezavisno od obroka (ampicilin mora pre jela),
daje se u dužim intervalima (dva do tri puta dnevno).
Ampicilin ima prednost jer se može davati u injekcijama
(intramuskularno ili intravenski), tako da se može koristiti i kada
dete ne može da uzima lek preko usta, ali i za terapiju teških
infekcija.
Novi preparati su nekada efikasniji Zbog toga što su mnoge bakterije postale rezistentne na amoksicilin i
ampicilin, poslednjih godina su im dodate supstance koje ne
dozvoljavaju bakterijama da se brane. Takav je amoksicilin sa
klavulonskom kiselinom (Panklav, Amoksiklav) koji je efikasniji od
amoksicilina jer uspešno tamani bakterije koje do tada nisu reagovale
na amoksicilin bez klavulonske kiseline. Naravno, ne znači da ovaj lek
treba uvek davati jer je "jači" od svog predvodnika. To je pogrešan
pristup pošto amoksicilin sa klavulonskom kiselinom treba čuvati za one
infekcije koje zaista mogu da prouzrokuju bakterije koje traže snažniji
antibiotik.
Prijem 
