Da li je bitnija inteligencija ili pamet? Ili su to identični
pojmovi? Možda ipak i nisu, već predstavljaju različite puteve koji,
istina, na kraju dovode do istog cilja... Upravo u tome leži suština
novog Toyotinog mikro-automobila pod imenom iQ, glavnog takmaca
automobilu Smart ForTwo. Današnji
tempo i način života širom sveta, za jednu od posledica ima i sve veći
porast gustine naseljenosti, naročito u metropolama. Prema nekim
procenama, do 2015. godine, čak 70% svetskog stanovništva živeće upravo
u gradovima, a samim tim, to ”povlači” i veliki broj prevoznih
sredstava. Uprkos razvijenoj mreži metroa u svim iole većim gradovima
razvijenih zemalja, upotrebi alternativnih načina prevoza, poput
bicikala i skutera, najosnovniji vid individualnog transporta i dalje
ostaje automobil.
Neopisive gradske gužve i maltene
gladijatorska borba za slobodno parking mesto postali su deo
svakodnevice, te je od izuzetne važnosti danas imati i pravo ”oružje za
boj”. Naravno, po mogućnosti što ”čistije”, odnosno, ekološki
prihvatljivije.
Ekspresan put u budućnost
Analizirajući
sve to, čelnici Toyote došli su do zaključka da je smanjenje dimenzija
i mase, pravi put ka budućnosti automobilizma, a sve u kombinaciji sa
alternativnim gorivima. Otuda i ne čude zacrtani planovi među kojima
pod ”broj jedan” stoji New Small Car, a odmah do toga, Hybrid Synergy
Drive. Prateći postulate Genchi Genbutsu filozofije (u prevodu sa
japanskog ”idi i sam se uveri”), ljudi iz Toyote analizirali su
postojeću situaciju u realnim uslovima, te došli do zaključka čiji je
finalni proizvod upravo iQ. Jedan od čak 13 novih modela Toyote (6
potpuno novih i 7 novih generacija) koji treba da se pojave do kraja
2009. godine.
Projekat iQ započet je 2003. godine, što znači
da je za samo pet godina dobijen potpuno nov model spreman za serijsku
proizvodnju. Još impresivnije zvuči podatak da je početak rada na samom
dizajnu budućeg ”mališana” krenuo tek u septembru 2006. godine, da bi
se već godinu dana kasnije, na Salonu automobila u Frankfurtu, pojavio
koncept u formi skoro identičnoj predserijskim vozilima koje smo
nedavno vozili ulicama Milana.
U kraljevstvu Smarta
Za
promociju svog novog modela Toyota nije bez razloga izabrala Milano.
Naime, poput većine evropskih metropola, ovaj italijanski grad ima
problem sa saobraćajnim gužvama i parking prostorom. No, kao retko koji
grad u Evropi, on je istovremeno krcat automobilima marke Smart
(verzija ForTwo, naravno).
Bukvalno, ne postoji ulica u ovom
gradu, ma kako mala i kratka bila, u kojoj nije parkiran barem jedan
automobil ove marke, a kao kuriozitet, navešćemo i to da su u ulici
nedaleko od hotela u kojem je događaj organizovan, na prostoru manjem
od 30 metara, nalazilo ni manje ni više nego čak devet Smart ForTwo
automobila, uz jedan model ForFour.
To i ne čudi, jer pored
već pomenutih saobraćajnih problema, Milano je uz Pariz, centar
evropske mode, stilova i novih trendova. Otuda i logičan potez
japanskog giganta, da baš u ”kraljevstvu” Smarta, ulicama Milana
”razmili” svoje nove iQ modele.
Što manje, to bolje
Uz
to, definisane su i osnovne karakteristike, tačnije uslovi koje iQ
treba da zadovolji. Pored već pomenutih dimenzija, koje treba da budu
manje od trenutnih vozila A segmenta, performanse iQ morale su da
nadmaše većinu automobila B segmenta, dok bi sam kvalitet trebao da
bude jednak predstavnicima C segmenta.
Novi gradski
”jurišnik” morao je da bude i praktično vozilo, sa svim atributima
”normalnog” automobila. To znači da pored izuzetne kompaktnosti
neophodne za ulice grada, bude u stanju da udobno preveze do četiri
osobe – tri odrasle i jedno dete. Time je iQ ujedno postao i najmanji
četvorosed na svetu, dužine ispod ”magična” 3 metra – tačnije, samo
2985 milimetara!
Za
njega je razvijena potpuno nova platforma, ali i nekoliko sklopova koji
su i omogućili uštedu prostora. Navedimo samo diferencijal postavljen
ispred motora, čime je ostvareno pozicioniranje točkova u samim
uglovima vozila, odnosno ”ušteđeno” 120 mm dužine u odnosu na Yaris.
Namerno spominjemo Yaris, jer je upravo on odabran kao reper po
karakteristikama, a ne recimo manji i mnogo sličniji Aygo.
Takođe, primenjen je sistem upravljanja (center take-off) koji je
znatno podignut i pomeren nazad u odnosu na klasični, čime je omogućen
izuzetno velik ugao zakretanja točkova, te je iQ jedno od najmobilnijih
vozila danas u svetu. Poluprečnik okretanja iznosi svega 3,9 metara,
što u prevodu znači da tokom naših vožnji kroz Milano, nije bilo ulice
u kojoj smo imali problema pri manevrisanju, te je ”lastin rep” postao
maltene suvišan prilikom promene smera kretanja.
3+1
Još
jedna od mera jesu i ”tanka”, pljosnata sedišta vozača i suvozača, koja
pomalo podsećaju na trkačke ”kadice”. Omogućavaju vrlo dobru udobnost
prilikom vožnje, a struktura rama sa čeličnim cevima obezbeđuje visok
nivo bezbednosti. Čak je i njihova bočna potpora više nego dovoljna za
ono što iQ može da pruži.
Kada smo već kod sedenja, moramo
spomenuti još jednu od mera, koja je zapravo i suštinska kada je u
pitanju iQ. Radi se o asimetričnom rasporedu sedenja, tačnije, nešto
pomerenoj poziciji suvozača ka napred, zahvaljujući kompaktnim
dimenzijama klima-uređaja i asimetrično dizajniranoj armaturnoj tabli.
Time je zapravo stvoreno sasvim dovoljno prostora za treću odraslu
osobu, iza suvozačkog sedišta, dok je prostor iza vozača ipak,
rezervisan za osobe nižeg rasta, odnosno decu.
U praksi, to
zaista i funkcioniše, jer smo tokom vožnji imali prilike da pored
vozača, budemo i u poziciji suvozača, kao i trećeg putnika. Prostora za
kolena u tim slučajevima ima sasvim dovoljno, a udobnost ”trećeg
putnika” jedino kvari prilično uspravan naslon zadnjeg sedišta, što na
dužim relacijama ume da zasmeta.
Za klasu iznad
Ergonomija,
preglednost i generalno, opšti utisak, sa vozačke strane gledišta, više
su nego dobri, i da ne znate da se vozite u automobilu kraćem od tri
metra, lako bi ga zamenili sa nekim vozilom B segmenta. Prostora ima
sasvim dovoljno, a iako se upravljač podešava samo po visini, nije
teško naći idealnu poziciju za vožnju.
Završna obrada je
sasvim solidna, čak i u slučaju naših predserijskih test-vozila, ali bi
kvalitet plastike mogao biti na višem nivou, naročito ako uzmemo u
obzir renome proizvođača, kao i projektovanu cenu vozila.
Instrumenti su smešteni u nekonvencionalni klaster ispred upravljača, i
sadrže sve bitne informacije, uključujući i broj obrtaja motora. Levo
od njega, nalazi se dopunski displej, sa podacima bord-komputera,
ostalih sistema u vozilu, kao i ekonometra, koji obaveštava o trenutnoj
ekonomičnosti vaše vožnje.
Veliki retrovizori omogućavaju
odličan pregled i više su nego dovoljni za snalaženje u gradskoj vrevi,
ali su prilično masivan B stub, kao i mikro-dimenzije zadnjih prozora,
da ne kažemo ”puškarnica”, limitirajući faktor kada je u pitanju
preglednost u zadnjoj polusferi.
Svima po volji
I
baš kao što je Toyota zamislila, vozne karakteristike ovog
”inteligentnog” mališana, iznad su svakog očekivanju za ovu klasu.
Istina, kratke poprečne neravnine osete se, s obzirom da je iQ nešto
tvrđe trimovan, kao i da smo imali verziju sa točkovima od 15 cola.
Međutim, nema onog poskakivanja, karakterističnog kod vozila sa kratkim
međuosovinskim rastojanjem, poput recimo Smarta.
Čak i pri
većim brzinama, na auto-putu, iQ se ponaša kao vozilo B segmenta, a
brzine od 130-140 km/h, nimalo mu ne predstavljaju problem. Za to je
pored klasičnog McPhersona napred i torzione osovine pozadi, zaslužan i
odličan raspored mase, kao i diskretan, ali efikasan rad VSC sistema
stabilnosti, koji je inače, pomalo nekarakteristično za ovaj segment
vozila, moguće isključiti.
Na
raspolaganju smo imali dva motora. Jedan benzinski ”trocilindraš” VVT-i
zapremine 1,0 litre sa 68 KS, uparen sa CVT Multidrive prenosom (ili
5-stepenom manuelnom transmisijom), kao i 1,4-litarski D-4D dizel sa 90
KS koji se isporučuje sa 6-stepenim manuelnim menjačem. Takođe, u planu
je i 1,3-litarski benzinac, koji bi trebalo da krene od juna 2009.
godine. Naravno, D-4D osetno je potentniji i uz nisku potrošnju, pruža
daleko više nego li kombinacija 1,0 VVT-i i CVT menjač.
Ipak,
ni Multidrive ne treba olako odbaciti, jer ukoliko većinu vremena
provodite baš po uskim gradskim ulicama, ”muvajući” se kroz gužve, od
semafora do semafora, onda se on nameće kao logičan izbor. Sasvim
dovoljna snaga motora u kombinaciji sa CVT prenosom, gradska putovanja
učiniće vam mnogo udobnijim i manje stresnim.
Inteligentno ili pametno? Očekivanja
Toyote od modela iQ što se tiče prodaje za 2009. godinu kreću se oko
brojke od oko 80.000 automobila, što je po nama, sasvim ostvariv cilj.
Za sada, nudi se isključivo u beloj i crnoj boji, dok će ne proleće
2009. godine, kada ga očekujemo i u Srbiji, biti dostupan i u srebrnoj,
ametist i crvenoj boji. Tek krajem 2009. očekuje se i ostatak palete.
Da li je Toyota modelom iQ uspela da postigne cilj kojem je težio, ali
ga nije i sasvim ispunio nemački Smart? Apsolutno. Uprkos nešto većim
dimenzijama od glavnog takmaca, iQ ipak nudi osetno više udobnosti,
sigurnosti, i nadasve praktičnosti. Naravno, to nije uvek dovoljno da
bi se opstalo na tržištu, jer sa projektovanom cenom od oko 11.500
evra, model iQ neće biti pristupačan svakom. To dakle, baš kao ni
Smart, nije ”narodni automobil”, već alternativa postojećem gradskom
prevozu, i kao takav, drugi ili treći automobil u porodici.
Pa, onda inteligencija ili pamet? Procenite sami!
Prijem 
