Bebi Dol - Oduvek hrabra

Dama koja za sebe tvrdi da je idealista, otkriva
nam kako izgleda jedan njen prosečan dan, priznaje da ne pada na profi
udvarače i poručuje:
- Voli vas Bebi, dođite 27. novembra u Sava centar u 21h – „Zaboravi na evropsko vreme".

Razgovarala: Sandra Pajović
Draga Bebi, toliko godina na sceni, a tako malo održanih koncerata. Ko je krivac?
Prvi koncert u Sava centru za skoro 25 godina karijere. Razlog je
činjenica da oduvek sama sebi pišem i komponujem muziku i tekstove, pa
nema tih famoznih renomiranih kompozitora i tekstopisaca koji obično
rade u tendemu za keš. Kasnije imaju vrlo ozbiljan procenat od
kakve-takve naplate autorskih prava, a njihovi puleni zauzvrat dobiju
slikanje za TV i ako u tome uspeju, kasnije zarađuju novac.

Kako ja na početku svega nisam tako zamišljala karijeru, niti bila
zainteresovana za tu vrstu karijere, dovoljno je zapitati se ko bi to
imao finansijski interes da sa mnom radi.

Ovo što sam uradila
do sada u opisanim okolnostima ravno je podvigu na koji može biti
spremno samo žensko biće koje osim božjeg dara i obrazovanja ne može da
ponudi ništa drugo. Ne zaboravite i to da sam beogradsko dete, sazrelo
i oblikovano osamdesetih godina, koje je imalo prilike da vrlo rano
sluša dobru muziku zahvaljujući vašoj stanici, Studiju B i gospodinu
Slobi Konjoviću, koji je za sve nas, tadašnje klince, bio kao guru,
zajedno sa predivnim gospodinom Pecom Popovićem, sve do današnjih dana.
I možda sve ne bi bilo tako da devedesete godine sve naše živote nisu
stavile na takozvanu pauzu. Muzika, uz politiku i medije, najlakše je
"otrovala" generacije. Nisam imala puno koncerata, ali je svaki od njih
ostavio trag, tako da mi i danas prilaze nepoznati ljudi na ulici,
zahvaljujući se za koncert u Ateljeu 212. Isti razlozi važe i za ne
tako bogatu diskografiju, pa tako tek sada moja matična, nekad moćna
fabrika ploča PGP RTS konačno posle iks godina izdaje prvu legalnu
kompilaciju svih onih pesama kojih godinama nema u prodaji.

Što se tiče ovog koncerta, 27. novembra, mislim da će biti dobar
dokument o vremenu koje smo preživeli, a mene lično interesuje ima li u
prestonici 3-4 hiljade ljudi koji će hteti, ili moći da plate kartu od
800, ili 1000 dinara da dođu na koncert. To je dosta bitan odgovor ne
samo za mene, već i za grad u kome treba, ili ne treba da živimo i
radimo.

Ukoliko bi se u kvizu ”Milioner” pojavilo pitanje: ”Bebi Dol je... pod A: hrabra, pod B: kontroverzna, pod C: svoja, ili pod D: originalna, tačan odgovor bio bi...?
Ne volim kukavice i sve one koji u svetu oko sebe traže razloge zbog
čega im je stalno loše - onda bih od predloženih odgovora sebe
prepoznala u reči "hrabra".

Da li je istina da Vas je Srđan Šaper među prvima nazvao Bebi, tačnije ”bebica” zato što ste se, po njegovom mišljenju, često prenemagali?
Uglavnom jeste. To je bila jedna beogradska ekipa koja je provodila
dane i noći zajedno, kao nekakvi umetnički kružoci. Tada se dogodio i
moj prvi singl „Mustafa“ i ja sam grozničavo tražila ime i prezime, ono
što se u svetu zove "stage name" - umetničko ime. Naivno sam mislila da
ću tako moći da zaštitim moj identitet, porodicu, život i ime i da nema
razloga zašto bi nekoga zanimalo više od pesama pod tim imenom.
Novinari me do danas stalno to pitaju.
Kako izgleda jedan Vaš radni dan, s obzirom na to da ste umetnik i da se ne držite radnog mesta od 09 do 17h?
Moj radni dan traje strašno dugo. Premalo spavam, puno sati provodim u
telefonskim razgovorima, jer šta god treba da se uradi, obično mi kažu:
"Najbolje bi bilo da vi lično odete, zovete itd....". Izvinjavam se,
ali PR agenti ovde rade zbilja minorni deo posla, a pravih menadžera
nema. Tako moj dan i moje vreme počinju tek onda kad završim sa
obavezama, a ono što ostane... za druge stvari, prijatelje i životinje.
Oduvek pišem dnevnike, pravim kolaže, zaboravim na takozvanu Bebi Dol
koja mi ide na živce, a odavno se ni ne osećam u skladu sa takvim
imenom, ali mislim da sam u suštini okej osoba.

Da li kroz život poštujete tuđe savete?
Zamišljala sam da ću uz božji dar, školu i sve ostalo moći da radim ono
što volim - muziku, a da će neko pametan voditi, odnosno savetovati me
i oblikovati moju karijeru. Nažalost to se nije desilo, a u ovim
godinama teško se i primaju saveti.

Ko su Vaši favoriti na inostranoj muzičkoj sceni danas?
Muzika je definitivno moj život. I dok spavam volim da svira radio, pa
tako počev od starih italijanskih majstora, npr. Pergolezija, zatim
obavezno Bah – i danju i noću u društvu i u samoći, zatim Holivud džez
era, do današnjih super starova. Princ je moja ljubav, svakako Stounsi,
Majls Dejvis, Kejt Džeret, čuveni Slaj i Robi, Bouvi, ENO, spisak bi
bio jako dugačak.

Šta vas slatko nasmeje?
Sopstvene zablude o često bliskim osobama, takozvanim profesionalcima,
i moje društvo iz komšiluka koje se skuplja u jednom malom kafiću koji
od milja zovemo ćumez, gde je često lepo, smešno i zabavno. Na kakav tip udvarača padate?
Po prirodi sam zapanjujuće stidljiva osoba i nikada ne padam na profi
udvarače, ali sam imala sreću da su me volela i neka fina gospoda,
mladići.

Da li je postojao trenutak u Vašem životu kada ste poželeli da odustanete od muzike?
O da, ali davno. Jedna od takvih situacija je i moj čuveni odlazak u
Egipat pre iks godina na mesec dana i ostanak u trajanju od tri i po
godine. Po povratku u Beograd shvatila sam da se takva sloboda skupo
plaća, kao da su ljudi jedva čekali da vas proglase za "osobu tešku za
saradnju". U godinama koje su usledile propustila sam nekoliko dobrih
ponuda, opet iz inostranstva, i to samo zato da bih ovom establišmentu
dokazala da je to priča moćnih, ali netalentovanih, uplašenih i
inferiornih.

Može li muzičar danas opstati bez sponzora?
U većini slučajeva za koje znam iz posla ne važe profesionalni odnosi,
ili zakoni. Poslovi se sklapaju najbrže, ili jedino ako iza vas stoji
neko.

Pre par godina oprobali ste se kao TV voditelj. Znači li to da baš ne možete bez kamera?
Počelo je kao moja ideja društveno-korisnog rada. Onda su krenule da
stižu na stotine mejlova nedeljno i shvatila sam da osoba kao ja ima
razna iskustva iz kojih mlađi mogu nešto da čuju. To je bilo vrlo
gledano, bez obzira na Art TV, gde je emitovano do trenutka kada je sve
počelo da liči na "vojnu vežbu". Naime sve sam sama radila, dekorisala
studio, zakucavala eksere i kada je posle nekoliko meseci prestalo da
bude normalno da na taj način može kvalitetno da se radi, a imala sam
obećanja da će mi se omogućiti jedan manji tim koji bi mi pomogao da
realizujem svoje zamisli, shvatila sam da je bolje da se sama sklonim.
U nekim normalnim okolnostima sigurna sam da bih znala i mogla da imam
dobar i gledan TV šou "Miris i ukus".

Za kraj, najlepši ikada napisan stih, po Vašem izboru je?
Pesma „Cilj“, koju sam pre par godina dobila na poklon od mog divnog
prijatelja multitalentovanog dr Zorana Zagorčića, osnivača i frontmena
nekad vrlo kultne beogradske grupe "Du-du-a“, napisana je za mene.
Stihovi počinju:

"Osećam se svim čulima, predajem se, sad, sve, svim ljudima...

veliki je cilj da u sebi sad savladaš sve jače od sebe".