Jeste li popili jutros svoju kafu? Jeste li
popili jutros svoj čaj? Ako niste, nema veze, jer hiljade litara kafe,
čaja, koka-kole i sličnih pića biće ispijeni širom sveta dok završite
sa čitanjem ovog kratkog pregleda svojstava najkorišćenijeg od svih
stimulanta – kofeina.
Piše: Voin Petrović Kofein
je alkaloid, organska supstanca biljnog porekla, sa jakim fiziološkim
dejstvom na čoveka. U prirodi se nalazi u nekoliko biljnih vrsta, pre
svega kafi (
Coffea sp.), čaju (
Camellia sinensis), kakau (
Theobroma cacao), koli (
Cola sp.) i mateu (
Ilex paraguariensis).
Upotreba tih biljaka poznata je još od kamenog doba, jer su pronađeni
pogrebni ostaci ljudi uz koje su sahranjivani i komadići tih biljaka,
njihovo seme ili plodovi. Da su stari narodi znali za okrepljujuće
dejstvo napitaka spravljanih od biljaka koje sadrže kofein svedoče i
stari pisani izvori, pa je tako poznato da je muftija od Adena Džamal
al Din doneo posebnu uredbu kojom dozvoljava upotrebu kafe u narodu.
Legende o čaju u Kini zadiru još dublje u prošlost, do oko 3000 godina
pre Hrista, gde se pominje vladar Šenong, koji je slučajno otkrio
okrepljujući napitak kada su mu listovi biljke čaj upali u vrelu vodu.
U Africi je široko rasprostranjen običaj žvakanja plodova drveta zvanog
kola, koje sadrži visoku koncentraciju kofeina, a u Meksiku su
pronađeni posmrtni ostaci ljudi pored kojih su pronađena semena kakaa,
koji takođe sadrži kofein i njemu slične supstance, teobromin i
teofilin, takođe stimulantne alkaloide, ali sa jednom metil grupom
manje (vidi strukturnu formulu). Bilo kako bilo, danas su rituali
ispijanja kafe i čaja široko rasprostranjeni, a postoji i veliki broj
napitaka koji su veštački proizvedeni i koji sadrže kofein. Stoga je
kofein danas najšire korišćena psihoaktivna supstanca i opšti
psihofizički stimulans koji postoji. Pojedinačna doza je najčešće
između 20 i 200mg. Kofein se najčešće unosi u obliku kafe, čaja,
čokolade, energetskog napitka ili koka-kole.
 |
| Strukturna formula kofeina i pratećih alkaloida |
Kofein
je derivat purina, aromatične organske baze koja je sveprisutna u
prirodi jer se nalazi, između ostalog, i u strukturi polovine
nukleotida u DNK. Kofein je bela kristalna supstanca, bez mirisa,
gorkog ukusa, rastvorljiva u vodi i organskim rastvaračima. Sublimira
na 178°C, a masa jednog mola supstance iznosi 194,2 g. Empirijska
formula kofeina je C8H10N4O2, a CAS registarski broj mu je 58-08-2.
Kofein se javlja kao proizvod većeg broja biljnih vrsta. Sve biljke
koje ga proizvode to čine radi sopstvene zaštite. Kofein je pesticid.
Pokazano je da mlade biljke koje su tek proklijale proizvode kofein u
velikoj količini, kako bi sprečile insekte da ih jedu, ali da ga i
otpuštaju u okolno zemljište, ne samo da bi uništile insekte, već i da
bi drugim semenima signalizirale svoje prisustvo i usporile njihov
rast, time obezbeđujući optimalnu gustinu rastinja i osiguravajući
sopstvenu budućnost.
 |
| Čaj je negde više od napitka |
Iako
je kofein dosta proučavan, malo se zna o njegovom tačnom mehanizmu
dejstva na čoveka. Pokazano je da kofein inhibira enzim cAMP
fosfodiesterazu, koji je zadužen za razgradnju cAMP (cikličnog adenozin
monofosfata), te da tako efektivno održava povišenu koncentraciju
cAMP-a, koji u ćelijama služi kao sekundarni glasnik za razne
metaboličke funkcije. Dugo se smartalo da je ovo u srži njegovog
dejstva na ljudski organizam, ali nedavno je otkrivena nova „molekulska
meta“ kofeina, a to je receptor za sam adenozin, u centralnom nervnom
sistemu. Adenozin se smatra jednim od tzv. „signala umora“ jer je
proizvod trošenja ATP (adenozin trifosfata) koji je glavni energetski
molekul u svim ćelijama. Kofein inhibira vezivanje adenozina za
receptor i time sprečava signaliziranje umora u mozgu. Posledica toga
je održavanje povišene aktivnosti neurona, čak i kada su oni energetski
iscrpljeni. Na svakodnevnom nivou, osoba ovo doživljava kao stanje
budnosti, odsustvo umora i generalno povećanu aktivnost organizma.
Osim što podiže nivo budnosti kod osoba koje ga konzumiraju, kofein ima
još nekoliko važnih i korisnih efekata na ljudski organizam. Pre svega,
zato što opušta glatku muskulaturu, kofein snižava visok krvni
pritisak, deluje kao diuretik, širi bronhije i povećava protok krvi
kroz vitalne organe. Koristi se u tretmanu disajnih poremećaja kod
prevremeno rođene dece, kao i protiv napada astme. U kombinaciji sa
analgeticima kofein pojačava njihovo dejstvo, pa se često nalazi u
kombinacijama sa paracetamolom, aspirinom, a u terapiji migrena koristi
se u kombinaciji sa ergotaminom.
 |
| Kafa kao biljka |
Kofein
i njegovi derivati koji nastaju u organizmu nakon unošenja deluju i
lipolitički – pokreću razlaganje masnih naslaga i trošenje ovih
rezervi, pa se kofein nalazi i u mnogim komercijalnim preparatima za
mršavljenje. Pokazano je da kod muškaraca kofein smanjuje verovatnoću
obolevanja od Parkinsonove bolesti, mada još uvek nije jasno zašto.
Kofein povećava otpornost na fizički i mentalni zamor i povećava
kvalitet memorije, a takođe značajno smanjuje rizik od razvoja srčanih
bolesti. Za sada nije utvrđen nikakav konkretan efekat na trudnice,
premda postoje studije koje sugerišu da konzumiranje većih doza kofeina
(200 mg i više) može povećati rizik od pobačaja.
Najizraženije negativno dejstvo kofeina je razvijanje zavisnosti.
Redovnom upotrebom kofeina razvija se tolerancija tj. neosetljivost na
kofein. Kao i kod nekih drugih psihoaktivnih supstanci, neuzimanje
kofeina na redovnoj bazi dovodi do apstinentskog sindroma kod osoba
koje su razvile toleranciju na kofein. Osim toga, poznato je da kofein
može izazvati smetnje u gastrointestinalnom traktu, jer kofein izaziva
lučenje kiselog želudačnog soka, što može biti štetno na prazan stomak.
Dodatno, pošto opušta glatku muskulaturu, može pogoršati stanje osoba
koje već pate od bolesti poput umanjene sposobnosti kontrole analnog
sfinktera. Akutna trovanja kofeinom su poznata, uglavnom kao posledica
izlaganju visokim dozama kofeina, mada su smrtni ishodi zabeleženi i
pri relativno niskim dozama, od „svega“ 2 g kofeina.
 |
| Moderan oblik unosa kofeina - gazirani napitci |
Dugoročno
izlaganje kofeinu takođe može poremetiti i umanjiti kvalitet sna i
dovesti do stresa izazvanog umorom. Iako kofein povećava mentalnu
aktivnost, pokazano je da utiče negativno na kratkoročnu memoriju i da
to dovodi do suženog razmišljanja, pre nego do povećanja opšte
kognitivne sposobnosti. Osoba pod dejstvom kofeina može da se
usredsredi na jedan kontinuirani tok misli, ali razmišljanje o
različitim stvarima umanjuje kvalitet misaonog procesa. Kofein je čak i
u malim dozama koje su bezazlene za čoveka otrovan za druge životinje,
naročito pse i insekte. Odavde potiče opasnost za pse koji jedu
čokoladu, naročito crnu, koja pored kofeina sadrži teobromin i
teofilin, koji su mu slični po osobinama.
Industrija kofeina,
kao i industrija bilo koje druge psihoaktivne supstance, veoma je
unosno tržište. Procenjuje se da godišnja proizvodnja kofeina na Zemlji
iznosi oko 120.000 tona. Najveći deo kofeina proizvodi se
dekofeinizacijom kafe i čaja, a najveći deo kofeina troši se za
proizvodnju energetskih napitaka i farmaceutskih proizvoda. Praktično
svuda na planeti upotreba kofeina je dozvoljena i nekontrolisana, a
ograničenja postoje samo u nekim hrišćanskim i hinduističkim sektama.
Uprkos tvrdnjama o potencijalnoj štetnosti kofeina, viševekovno
iskustvo pokazalo je da umerenom upotrebom (koja je u današnje vreme
kada se kofein svakodnevno unosi retkost) mogu da izostanu mnogi, ako
ne i svi štetni efekti kofeina.
Prijem 
